Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


Na li­sti naj­bo­ljih gra­do­va za ži­vot u svi­je­tu Be­o­grad je, za tri go­di­ne pod vla­šću ‘’Go­spo­dar­či­ća’’, pao za 52 mje­sta. Pre­ma ana­li­zi bri­tan­skog li­sta „Eko­no­mist“, Mel­burn je grad u ko­jem se naj­bo­lje ži­vi, Beč je na dru­gom mje­stu. Sli­je­de Van­ku­ver, Sid­nej, Hel­sin­ki, Ci­rih, itd. Po­sled­njih pet gra­do­va na li­sti 140 naj­po­god­ni­jih za ži­vot su Tri­po­li, La­gos, Da­ka i Da­mask.
Be­o­grad je ove go­di­ne na 97. mje­stu, a 2012. go­di­ne, pri­je na­pred­ne vla­da­vi­ne auto­kra­te Vuč­ka, bio je na 45. mje­stu, što zna­či da će u na­red­ne dvi­je go­di­ne vla­da­vi­ne srp­skog na­pred­nja­ka na­za­do­va­ti is­pod nu­le i pri­dru­ži­ti se Pod­go­ri­ci ko­je uop­šte ne­ma na li­sti, jer ne­ma to­li­ko ni­ske ocje­ne ko­jom se mo­že oci­je­ni­ti ži­vot Pod­go­ri­ča­na pod vla­šću ‘’Go­spo­da­ra’’.
Kri­te­ri­ju­mi za ran­gi­ra­nje gra­do­va su, iz­me­đu osta­log, bez­bjed­nost, zdrav­stve­na za­šti­ta, obra­zo­va­nje, in­fra­struk­tu­ra i ži­vot­na sre­di­na. Ni­je ob­ja­vljen kri­te­ri­jum ži­vot­nog stan­dar­da, ali je iz­vje­sno da po tom kri­te­ri­ju­mu Pod­go­ri­ca i Be­o­grad idu pod ru­ku, baš ka­no se­stra i brat, Dan­te­o­vom ‘’Vr­let­nom ur­vi­nom’’ u Pa­klu, ku­da ih vo­de ‘’Go­spo­dar’’ i ‘’Go­spo­dar­čić’’ kroz pe­tu, še­stu i sed­mu ‘’Zlu ja­ru­gu’’ osmog kru­ga Pa­kla. Na­i­me, to je pod­zem­no kra­ljev­stvo va­ra­li­ca, li­ce­mje­ra i lo­po­va. Obo­ji­ca idu ka svom kraj­njem ci­lju, ka de­ve­tom kru­gu Pa­kla, ka ‘’An­te­no­ri’’, dru­gom po­ja­su – tik do So­to­ne – gdje je Do­bri Bog smje­stio iz­daj­ni­ke otadž­bi­ne. Na­daj­mo se da će gra­đa­ni osta­ti ba­rem u po­me­nu­tom osmom kru­gu i da ne­će sti­ći s nji­ma u mrač­nu bu­duć­nost De­ve­tog kru­ga – u evro­a­tlant­ski pa­kao na či­jem dnu vla­da ču­ve­ni svjet­ski ban­kar NA­TO Lu­ci­fer, dok kraj nje­ga dr­ži stra­žu So­roš.
Či­ta­li- ne či­ta­li „Bo­žan­stve­nu ko­me­di­ju“, pa­kao nam sli­je­di s ovim go­spo­dar­skim dvoj­cem, jer ne­ma tog kri­te­ri­ju­ma za ran­gi­ra­nje gra­do­va ko­ji oni ni­su sni­zi­li i po­ni­zi­li. Bez­bjed­nost nam je kao u Či­ka­gu tri­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka. Ne­ma da­na da ne­ki auto ne od­le­ti u va­zduh ili da ne­ki „kon­tro­verz­ni bi­zni­smen“ ne ode kod Lu­ci­fe­ra na is­po­vi­jest. Zdrav­stve­na za­šti­ta je ta­kva da ko ne­ma da pla­ti pri­je će umri­je­ti no do­če­ka­ti mag­net­nu re­zo­nan­cu. Lje­ka­ri, umje­sto da bu­du pr­va go­spo­da na­šeg dru­štva, sro­za­ni su na bi­je­du. Hi­rurg, ko­ji spa­si ba­rem tri ži­vo­ta ne­djelj­no, ne za­ra­đu­je za ci­je­li ži­vot ko­li­ko ‘’Go­spo­dar’’ i Sve­to od mi­lja ko­ji za mi­nut upro­pa­ste ži­vo­te hi­lja­de gra­đa­na. In­fra­struk­tu­ra je ta­kva da se od Pod­go­ri­ce do Be­o­gra­da pu­tu­je du­že no od Pa­ri­za do Nju­jor­ka, a če­sto se uop­šte i ne pu­tu­je, jer ma­lo, pa ma­lo – ne­ma vo­za! U pri­grad­skim na­se­lji­ma Be­o­gra­da ne­ma vo­de, kao ni u pri­mor­skim gra­do­vi­ma Cr­ne Go­re usred tu­ri­stič­ke se­zo­ne. Ži­vot­na sre­di­na nam je osi­ro­ma­še­na, jer u njoj umje­sto obo­ga­će­nog ura­ni­ju­ma stru­ji sa­mo onaj osi­ro­ma­še­ni.
Dan­te je opi­sao de­vet pa­kle­nih kru­go­va. Mi­lo­gor­ska vlast sve­ča­no otva­ra i de­se­ti evro­a­tlant­ski krug u svo­joj go­spo­dar­skoj ko­me­di­ji u kom ‘’Go­spo­dar’’ zah­ti­je­va da cr­kve mo­ra­ju da ga „na po­vjer­ljiv na­čin oba­vi­je­ste“ (pre­ko nje­go­vog taj­nog agen­ta Mi­ra­ša) ko­ga će Bog oda­bra­ti za pa­tri­jar­ha, pa­pu, vla­di­ku, nad­bisku­pa, ho­džu. Ne­će vi­še mo­ći da ‘’vr­šlja’’ Mi­lo­go­rom onaj Am­fi­lo­hi­je, što se za­la­že za op­sta­nak srp­skog na­ro­da. Mi­lo će po­sta­vi­ti mi­tro­po­li­ta ko­ji će da mo­li bo­ga sa­mo za op­sta­nak ‘’Go­spo­da­ra’’ na vla­sti! A po­što gra­ni­ce svih epar­hi­ja mo­ra­ju bi­ti u mi­lo­gra­ni­ca­ma, u Mon­te­ne­gru će ‘’pa­pa’’ bi­ti Mi­lo. Sje­ti­mo se da je An­te Pa­ve­lić ta­ko­đe za­bra­nio Srp­sku pra­vo­slav­nu cr­kvu i ći­ri­li­cu. Sa­da će ne­ki mi­lo­gor­ski An­dri­ja Ar­tu­ko­vić da pro­pi­še „za­kon­ske od­red­be Ne­za­vi­sne dr­ža­ve Mi­lo­go­re o za­šti­ti ari­jev­ske kul­tu­re mi­lo­go­ra­ca“ za či­je kr­še­nje sli­je­di „nov­ča­na ka­zna i mje­sec da­na za­tvo­ra“.
(Autor je ne­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul
SRJ u Ba­ri­ju)